|
/#164/
|
|
Denis
|
Što ako Glasić “iznutra” može vidjeti ono što ti “izvana” ne možeš vidjeti?
|
|
Nina
|
Kako bi mogao vidjeti?
|
|
Denis
|
Ha, možda on ima posebne “uređaje”. Klupko, kako bi ti to mogao znati kada s njime ne želiš razgovarati? Da ga upitaš?
|
|
Nina
|
Gle, nije da ne želim razgovarati... nemam vremena, ne stignem... ne može se ni pregovarati s njim...
|
|
Denis
|
A zašto bi pregovarao? Zašto misliš da treba pregovarati s Glasićem?
|
|
Nina
|
Ne, nego kad on misli da ja nisam u pravu... ne mogu ja objasniti njemu da jesam, ne sluša me...
|
|
Denis
|
I što onda radi Glasić?
|
|
Nina
|
On tupi svoje, a ja ga ignoriram.
|
|
Denis
|
Dobro, Klupko, reklo si da ti misliš da Glasić... da za nešto misli da je u pravu, kako ti znaš da on misli, a da on stvarno nije u pravu? Što ako Glasić zna, a ne samo misli? Kako bi to onda izgledalo?
|
|
Nina
|
Ne znam.
|
|
Denis
|
Pa hajde sad zamisli. Koliko god ti se činilo da si ti u pravu, zamisli da ti samo misliš da si u pravu, a s druge strane imaš Glasić koji zna da su stvari drugačije bez obzira što si ti... Reci mi je li te Glasić ikada napadao, kritizirao ili nešto?
|
|
Nina
|
Samo je malo odrješit, kaže svoje i ne ponavlja se.
|
|
Denis
|
Jesi razmišljao tko se tako ponaša?
|
|
Nina
|
Ne.
|
|
Denis
|
Ne nalikuje li ti to na ponašanje upravo onih koji nešto znaju? Ne trebaju nekome tupiti tri puta da je to tako. Kaže jednom i ne želi se ponavljati.
|
|
Nina
|
Uopće ne želi raspravljati sa mnom.
|
|
Denis
|
Kako će raspravljati kad zna kako stvari stoje? Koliko god ti to bilo čudno.
|
|
Nina
|
Ne znam. Smeta me što me neće saslušati i onda ja stavim prste u uši, pjevam “na, na, na” i idem dalje.
|
|
Denis
|
Klupko, jesi li razmišljao o sljedećem: kažeš da imaš puno iskustva. Zamisli da se vrtiš na vrtuljku i kažaš da imaš “puno kilometara u nogama”...
|
|
Nina
|
To je slično, da.
|
|
Denis
|
Da, vrtuljak te vrti u krug i ugledaš nekog tko prolazi pokraj tvog vrtuljka i zatim nastavi dalje, ode u daleke zemlje, pa se vrati, pa te ponovno vidi kako se ti vrtiš, pa ti se čudi zašto se ti i dalje tamo vrtiš. Možda se tebi čini da si prešao znatno više tisuća kilometara od njega, ali realno... tko se zaista maknuo, onaj tko je na vrtuljku ili onaj tko je okolo putovao, što misliš o tome? ... Može ti biti i muka od tog vrtuljka i zaista moraš patiti da ostaneš na njemu, ne bi li se izvrtjeli svi ti kilometri, ali na kraju to je samo vrtuljak...
|
|
Nina
|
Ja volim vrtuljak! Nije mi muka... moraš znati!
|
|
Denis
|
Ali realno, koliko netko tko se vrti na vrtuljku može steći iskustva naspram putnika koji stalno putuje u druge zemlje? Ne sumnjam da onaj na vrtuljku nema iskustvo vrtuljka, ali to je samo par metara... kako se to čini? Što ako je Glasić pravi putnik... “ima u nogama” tisuće pravih kilometara, u usporedbi s tvojim vrtuljkom?
|
|
Nina
|
Ide mi na živce što je tako... pun sebe... i onda još razgovarati s njim.
|
|
Denis
|
Pa kako ćeš [razgovarati] ako se ti vrtiš u krug. On te realno ne čuje. Čak i ako mu želiš nešto reći, dok se vrtuljak vrti, ti vrtiš svoje, ne prestaješ, stvaraš slike, on te ne može ni uhvatiti. Onda s tvoje strane ispada da je arogantan, ali Klupko, kad si zadnji put stao i razgovarao s njim, osim što si rekao: “ah, ja s njim ne mogu razgovarati.” Naravno da ne možeš zato što si na vrtuljku.
|
|
Nina
|
(plačljivo) ... Ne mogu stati.
|
|
Denis
|
Pa možeš iskočiti.
|
|
Nina
|
Ne bi bilo fer.
|
|
Denis
|
Prema kome?
|
|
Nina
|
Prema Nini.
|
|
Denis
|
Imaš neki dogovor s njom? Ili imaš samo ideju što bi za nju bilo dobro i fer?
|
|
Nina
|
Ja je štitim, pazim na nju.
|
|
Denis
|
A je li ona to tražila ili ti samo vrtiš svoj film?
|
|
Nina
|
Znam da je tako dobro.
|
|
Denis
|
Zbog čega? Je li ona to tražila ili ti vrtiš svoj film da je tako dobro?
|
